Digitalno zlato – Da li će papirni novac postati stvar prošlosti i da li ga kriptovalute mogu zamijeniti???

Da li će papirni novac postati stvar prošlosti?

Po podacima centralne Evropske banke, svakih 30 dana u opticaj se pusti novih 80 milijardi evra. Tolika emisija novca imala bi osnove ukoliko bi standard i ekonomski rast Evropske unije i njenih članica imao konstantan mesečni rast. Što svi znamo da to nije slučaj.

Kada je 1. Septembra 2001 počela tzv ,,Euro groznica” iz centralnih, ka komercijalnim bankama upućeno je 664 milijare evra štampanih u 11 štamparija. Više od 5000 blindiranih kamiona je prevozilo novac.

Zamiljivo je pomenuti da Velika Britanija koja nije bila u prvih 12 zemalja na spisku za gore pomenuti novac – je već krajem te godine imala krivotvorene evre.

Trenutno je u opticaju, po podacima centralnih banaka više od 25% krivotvorenog novca. Ista je situacija i u Srbiji. To je još jedan od razloga zašto se sve veći broj Evropskih zemalja odlučuje na redukovanu upotrebu, ili potpuno ukidanje štampanog novca.

Sa druge strane, novac na platnim karticama je sve više i lakše dostupan cyber kriminalu. Sve su češće situacije krađe novca na taj način. Imajući u obzir sve do sada navedeno, sve je uočljivija potreba za upgradeom postojećeg platnog i monetarnog sistema.

Na koji je način kripto novac ili digitalni novac, odgovor i rešenje na trenutne izazove!?

Sam proces proizvodnje stručno rečeno ,mining’ (rudarenje) ili kopanje, kripto valuta, onemogućava i rešava osnovni probelem.

Proces proizvodnje kripto valuta nejlakše je shvatiti kroz proces matematičkog algoritma. Pojednostaviću, ako se po određenom matemaičkom agloritmu, računaru da zadatak da putem kombinatorike uz korišćenje svih matematičkih operacija, dođe do svih mogućih rešenja broja 10, onda bi to izgledalo ovako; 1+9=10, 2+8=10, 2×5=10, 3456-3446=10, 150:15=10, 25-5:2=10 itd… Potencijalnih rešenja agoritma za broj 10 je ogroman! Ako bi uzeli za primer neki trocofreni broj, broj rešenja algoritma se mnogostruko uvećava.

Svako to jedno rešenje algoritma, predstavlja jednu jedinicu, ili jedan apoen kripto valute.

Primera radi, dobro nam svima poznati Bitcoin ima 21 milion jedninica, odnosno 21 milion rešenja algoritma, što će reći da je moguće doći isključivo do 21 milion Bitcoina i ni jedan preko toga.

Sva ta rešenja su jedinstvena, unikatna! Ne može se naći još jedno rešenje, da bi se proizveo još jedan Bitcoin (BTC). Prosto rečeno, to su sva moguća rešenja vezana za taj konkretni broj i konkretnu kriptovalutu.

Ne postoji ni teoretski način da se kopiraju rešenja algoritma, jer ih je algoritam već pronašao, (kriptovao zaključao i stavio u Blockchain – bazu podataka)

Trenutno, Bitcoin je na 17 miliona proizvedenih jedinica, od maksimalnih 21 milion. BTC je u fazi kada se njegova proizvodnja izuzetno isplati, što se nije moglo reći da je bio slučaj 2009-2013

Što se tiče mininga (proizvodnje, rudarenja ili kopanja) biće reči u jednom od narednih tekstova.

Dakle, ako imate limitiran broj nekog proizvoda koji je veoma tražen zbog svojih tehni;kih i drugih kvaliteta, normalno je da potražnja, prevaziđe njegovu realnu proizvodnu cenu, i samim tim potražnja i ponuda određuje njegovu cenu, umesto što bi neki centralni autoritet određivao vrednost količinom novca u opticaju i na taj način manipulisao i u potpunosti kontrolisao novac, što banke rade danas.

Dakle, budući da ponuda i potražnja direktno formiraju cenu BTC-a i drugih digitalnih valuta, odnosno, da se one ponašaju kao srebro, zlato, nafta itd… imamo slobodno formiranje cene i vrednosti.

Sem toga, kao što je rečeno da se unapred zna mogući broj rešenja algoritma, odnosno proizvedenih jedinica svake digitalne valute (sem onih koje nisu scam naravno) – samim tim što je proizvodnja limitirana (za razliku od papirne i kovane monete koja se svakodnevno štampa i emituje) jasno je zašto sve već veći broj ekonomista i stručnjaka kripto valute naziva ”digitalnim zlatom”

Počektom 2010. jedna jedinica BTC vredela je vredela 0,01$ da bi na zimu 2013. cena po jednoj jednici vredela više od 1200$

Danas jedna jedinica BTC-a daleko prevazilazi vrednost unce zlata. BTC je danas na tržištu oko 8000$.

(U nastavku ćemo pisati o drugim tehničkim karakteristikama digitalnog novca i šta je zapravo podiglo vrednost Bitcoinu i još nekim, čak unapređenijim kriptovalutama. Jer BTC je prvi otvorio vrata u jedan drugačiji i pravedniji monetarni sistem od onoga koji poznajemo danas!)

Pročitaj više: